Борис Степанов Амерички новинари сада са задовољством интервјуишу званичног кандидата за председника САД Доналда Трампа. Још недавно су му се подсмевали и говорили да он неће успети да на конгресу републиканске партије у Кливленду добије подршку. Али победа милијардера је била тако убедљива да су медији одмах бес сменили милошћу. Ако се пажљиво погледа, све интересује исто питање, а оно је: какву ће спољну политику водити тим Доналда Трампа после 8.јануара 2017.године. Природно, уколико успе да победи демократкињу Хилари Клинтон. Али најважније је оно што је милијардер испричао и својим присталицама, и својим противницима: „Пре него покушају да промене понашање других земаља Сједињене Државе су дужне да исправе неред који су саме направиле». То је цитат из интервјуа утицајним новинама «The New York Times“. „Погледајте шта се дешава у нашој земљи. Како ћемо да држимо предавања другима кад људи хладнокрвно убијају полицију?“ – додао је. Још једна важна нијанса која се први пут чула из уста озбиљног политичара, амерички естаблишмент је више волео да то прећути. Уколико победи Трамп намерава да помаже оним савезницима Вашингтона који извршавају своје обавезе. Јављено је и да НАТО чује да је време да партнери прекину да користе епоху великодушности Вашингтона, јер она пролази. Једноставније речено, сада Брисел треба да тера остале чланове алијансе да више улажу у сопствене оружане снаге, у нову технику и технологије. Код Американаца су се спонзорска средства, коришћена за Пољаке, Словенце, Мађаре, Румуне, Бугаре, Чехе и Словаке (сви они су некада били у социјалистичком „лагеру“ и војној алијанси „Варшавски договор“) једноставно истрошила. Или ће им крај бити када Трамп победи Клинтонову. Дописника «The New York Times“-а је јако интересовала врло важна за многе америчке породице, тема „Слање америчких јединица у иностранство“. Јер Обама је обећао да ће да изведе трупе из Авганистана и Ирака, али је остао тамо, макар и са мањим бројем војника и официра. Уколико победе, републиканци ће морати да решавају и тај проблем. Прво, то су изузетно скупе и врло опасне операције. Друго, људи гину, а то врло узнемирава родитеље младића и девојака који су врбовани у армију САД. Одбити одлазак у војску, наравно, није згодно. Трамп је рекао да он подржава слање америчких јединица у иностранство, али не сматра да је баш неопходно да се оне тамо постављају на дужи период. „Уколико одлучимо да треба да штитимо Сједињене Америчке Државе, увек можемо да отпремимо (јединице) са америчке територије, и то ће бити много јефтиније“ – објаснио је Трамп. Смисао је лако схватљив, базе у иностранству треба да се постепено затварају, а да се помаже само помоћу мобилних и кратких операција са своје територије. Мада баш и није близу да се иде авионом до Авганистана или неке друге земље на Блиском Истоку или у Централној Азији, али Трамп сматра да је та шема сигурнија и ипак мање скупа. Та нова шема заштите САД је, природно, изазвала гнев демократског врха. Док је Обама председник, САД су на томе зарадиле стотине милијарди долара, да не можеш да поверујеш. Како сада говоре обични и не превише богати амерички бирачи: „Боље да су та средства уложили у здравство и образовање, него што су их пустили низ воду и демократске експерименте у Либији, Египту и другим земљама“. Демократија бајонетима не даје увек жељене резултате, тим пре у земљама које су одавно навикле да живе по својим шемама, добијеним у наслеђе после распада колонијалног система 1961.године. Трамп је зачудио дописника «The New York Times“-а тиме што се често саветује са бившим државним секретарима САД Џејмсом Бекером и Хенријем Кисинџером када се ради о питањима спољне политике и националне безбедности. Два учитеља су одавно постали легенде које поштује и данас не само Америка, већ и многе друге земље у свету. И што је најважније – по њиховим саветима, који су углавном прави, раде многи политичари. А Трамп је то схватио у тренутку, најпотребнијем за САД.
