Уставни суд БиХ: Захтеви РС за оцену уставности свих закона и аката Парламента Федерације БиХ у актуелном сазиву је још на чекању

Регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан потврдио је да је овај суд запримио захтеве посланика у Народној скупштини Републике Српске за оцену уставности свих закона и аката Парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ у актуелном сазиву, те Закона о проглашењу 1. марта даном независности БиХ, али да не зна када ће их и разматрати. Он је подсетио да је, према правилима Уставног суда БиХ, утврђено да су сви предмети у којима је донесен захтев за доношење привремене мере хитне природе, али да он, у складу са специфичним захтевима и временом потребним за обраду и припрему предмета, не може рећи када ће то бити на дневном реду седнице Уставног суда БиХ. – То су захтеви који су тек дошли и које треба припремити и обрадити – појаснио је Мијан. Истичући да се сви захтеви за оцену уставности разматрају на пленарним седницама, Мијан је саопштио да се оне заказују свака два месеца с обзиром на обавезно присуство међународних судија, а да је, према годишњем распореду рада суда, прва следећа заказана за 1. и 2. децембра и да би она требало да буде последња у овој години. Према његовим речима, дневни ред те седнице још није утврђен, па не зна да ли ће се на њему наћи и наведени захтеви. Клуб посланика СНСД у Народној скупштини Републике Српске званично је 28. септембра Уставном суду БиХ упутио захтев за оцену уставности свих закона и осталих одлука и општих правних аката Парламента ФБиХ од његовог конституисања после избора 2014. године. Шеф Клуба посланика СНСД Радован Вишковић појаснио је тада да је разлог за упућивање апелације чињеница да од 17 српских делегата, колико их по Уставу БиХ и Изборном закону треба да буде у Дому народа Парламента ФБиХ, има само 13, чиме су они онемогућени да подигну заштиту виталног интереса на било које законско решење које се доноси у ФБиХ. Према његовим речима, у Изборном закону БиХ експлицитно је речено да не може бити конституисан дом народа ниједног парламента док не буду изабрани представници сва три конститутивна народа. Уз захтев за оцену уставности Уставном суду БиХ достављен је и списак од 43 законска решења која је у том периоду донео Парламент ФБиХ. – Ценећи да одређена законска решења, поготово чињеница да су делегати из српског народа покушавали подићи заштиту виталног националног интереса 2015. године и да је то одбијено тражимо од Уставног суда да сва ова законска решења стави ван снаге до доношења коначне одлуке, да се не примењују јер сматрамо да производе штетне последице за припаднике српског народа који живе на подручју ФБиХ – рекао је Вишковић. Посланици већине у Народној скупштини Републике Српске упутили су 11. октобра апелацију Уставном суду БиХ за оцену уставности Закона о проглашењу 1. марта даном независности БиХ. Вишковић је тада рекао да 1. март не одражава вољу свих народа који су конститутивни по Уставу БиХ. – Тај датум је донесен без представника српског народа. Први март је искључиво везан за Бошњаке и Хрвате, а тиме се српски народ ставља у подређен положај. Уставни суд БиХ мора да штити права свих у БиХ, па и Срба. Први март се слави само у једном делу БиХ – истакао је Вишковић. (Срна)