Стаљинове репресије: „И жртва и џелат у једној породици“
„Хитна вест! Све смо их пронашли! Све!“, написао је пре неколико дана Денис Карагодин на сајту посвећеном своме прадеди. Карагодин је 34-годишњи житељ сибирског града Томска. Завршио је филозофски факултет. Он је на сајту саопштио како му је пошло за руком да из архива Федералне службе безбедности (ФСБ) добије документ о стрељању 36 људи међу којима је био и његов прадеда. Најважнији податак је био тај, како сматра Карагодин, што документ садржи „имена непосредних убица-џелата“ његовог прадеде.
Сељака Степана Карагодина ухапсили су службеници НКВД-а 1937. године за време „великог Стаљиновог терора“. Њега је такозвана „двојка“ (шеф НКВД и јавни тужилац СССР) осудила на стрељање као агента јапанске обавештајне службе и организатора шпијунско-диверзантске групе. Пресуда је извршена у јануару наредне године. Степан Карагодин је рехабилитован крајем 1950-их, у склопу дестаљинизације коју је спроводио Никита Хрушчов.
Степан Карагодин. Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
Списак џелата
Денис Карагодин је још 2012. године почео да тражи убице свога прадеде. Тражио је податке у разним архивима. На крају је саставио „списак убица“ који садржи десетине имена. Као „организатори убиства“ тамо фигурирају чланови највишег руководства СССР-а: Стаљин, Молотов, Ворошилов и други. На списку има и људи далеко нижег звања, на пример, возач из гараже НКВД. Карагодин је уверен да за убиство његовог прадеде сносе одговорност чак и дактилографкиње које су прекуцавале документа НКВД. Поред појединих имена он је уписао специјалну „напомену“ која представља резултат његовог истраживања. Он је, наиме, великим црвеним словима написао „ПОТВРЂЕН(А)! ЏЕЛАТ!“
Кључни документ је акт о извршењу пресуде, тј. стрељању, које је извршило градско одељење томског НКВД. Тај документ је Карагодин добио тек ове године у новембру после другог захтева упућеног управи ФСБ-а за Новосибирску област. Документ су потписала три човека. Карагодин сву тројицу третира као џелате, непосредне извршиоце пресуде, „полазећи од контекстуалног и кумулативног знања“, као и од убеђености да је „акт извршио онај који га је и саставио“. На првом месту је потпис помоћника начелника томског затвора Николаја Зирјанова.
Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
„Ја вам пружам руку помирења“
Саопштења о Карагодиновом истраживању су пласирана у друштвеним мрежама и ускоро му се јавила писмом Зирјановљева унука. „Ја не спавам већ неколико дана, једноставно не могу да заспим... […] Много ме је срамота због свега и осећам чак физички бол. Осећам и горчину што ништа не могу да исправим, осим да признам да сам у сродству са Н. И. Зирјановом, и да помињем вашег прадеду у цркви“, наводи Карагодин речи из писма унуке службеника НКВД. Она такође пише да је њен прадеда по мајчиној линији такође изгубио живот у репресијама: „Ето, тако се сада испоставило да су у једној породици били и џелати и жртве“. Револтирани праунук је одговорио писмом „унуци џелата који је убио Степана Карагодина“, где каже: „Ја вам пружам руку помирења, колико год ми тешко било у овом тренутку да то учиним“.
Сада Карагодин жели да позове на кривичну одговорност оне које назива убицама свога прадеде. То је укупно 20 људи: од Јосифа Стаљина до возача црне „марице“, јер он и њега третира „као саучесника“. „Тужба: група лица је са заједничким предумишљајем извршила масовно убиство“, изјављује житељ Томска.
Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
„Зло треба заборавити“
Случај са Карагодином у Русији је имао доста одјека. Многи кажу да је то истраживање важан догађај. По мишљењу коментатора радио-станице „Коммерсант FM“ Станислава Кучера, Карагодинов покушај да покрене кривични поступак против убица свога прадеде је „историјски догађај са озбиљним политичким последицама“. „...Никоме још није пало на памет да Стаљинову државу гони са кривичним Кодексом у рукама, путем личног истраживања и личне тужбе поводом смрти свога претка. Посебно је симболично што је такав начин одговора на питање ’да ли је Стаљин добар или лош’ понудио паметни момак из генерације 2000-их и лично мени то улива веру у човечанство“, изнео је Кучера своје утиске.
Други, међутим, сматрају да је добро истражити судбину свога прадеде, али је Карагодин отишао сувише далеко састављањем „списка џелата“. По речима публицисте Дмитрија Ољшанског, чији прадеда је такође „без разлога“ стрељан за време репресија, „никога не можемо вратити“ и „ништа не можемо променити у ономе што је прошло“. Он је уверен да „нема никакве одговорности и покајања кроз генерације. [Човек се може кајати] само за своје поступке“. „...Мислим да је касно за кажњавање убица мога прадеде. Мислим да зло треба заборавити. Потпуно, коначно и у целини“, написао је Ољшански.
У сенци времена: најстрашнији логор ГУЛАГ-а