Трамп ће имати проблема

Амерички избори су пре свега показали да је амерички политички систем озбиљно „начет“. Он не обезбеђује ни консолидацију елите, ни консолидацију друштва. И то је лоша вест за Америку. Не знам да ли је то добро за сав остали свет, с обзиром да је Америка у њему кључни актер. Мислим да се долар ипак држи у највећој мери на поверењу у амерички политички систем. А сада је то поверење пољуљано. Наравно, у сваком друштву постоје дијаметрално супротни ставови, али тако дубока мржња коју смо видели током предизборне кампање у Америци не постоји у друштвима која нормално функционишу. Данас је друштво у САД заиста дубоко подељено и његови делови се међусобно мрзе.

Не знам који су Трампови циљеви осим изјава да он жели да учини Америку снажном. После победе на изборима он ће морати да припреми конкретан програм, а то ће бити веома тешко. Његов претходник Барак Обама дошао је у Белу кућу са добрим програмом, али је доживео неуспех управо зато што друштво у великој мери није било спремно да подржи било какав јединствени програм. Америка је сувише подељена.

Јасно је да Америка може бити снажна, само не знам хоће ли Трампу бити дозвољено да реализује свој план, који подразумева делимични изолационизам и концентрисање САД на сопствене проблеме (узгред, то је предлагао и Обама, додуше у мекшој и либералнијој варијанти). У принципу, Америка би, наравно, требало да се позабави модернизацијом своје инфраструктуре, која, како сви кажу, спада међу најзаосталије у развијеним земљама света.

Русија више никада неће ратовати на својој територији

У својим предизборним програмима Трамп је много говорио о дијалогу са Русијом. Треба ипак имати у виду да знатан део америчке елите, углавном либералне оријентације, отворено мрзи Русију. Још је важније то што Трамп и нема озбиљне планове у погледу Русије. Свакако треба водити дијалог са САД, па чак се и наши односи можда могу мало санирати. Међутим, оно главно што Русија треба да учини јесте да настави са својом политиком независно од Трамповог доласка на власт у Америци. Мене веома забрињава то што су многи руски коментатори у великој мери доводили нашу политику у везу са исходом америчких избора. Ми треба да се окренемо Истоку и да продубљујемо односе са Кином, а уједно да се трудимо и око водећих европских земаља како бисмо спречили срозавање Европе у нови раскол. Треба да спроводимо сопствену политику. Не да се укопавамо, него да наставимо прилично успешну линију које се држимо већ неколико година. То је заустављање сада већ посустале експанзије Запада, а она је претила сукобом, и то је развој нашег источног вектора уз очување, колико је то могуће, добрих односа са европским земљама.

Не треба заборавити да није Америка једина земља у којој је друштво подељено. Европа је у далеко безизлазнијој кризи од Америке. Најзад, морамо бити потпуно свесни да Русија има један задатак – да постане велика сила. То пре свега значи да се мора озбиљно борити против корупције и да мора спроводити економске реформе које ће обезбедити ефикасан економски раст.

Хоће ли Русија заменити САД у тихоокеанској интеграцији?

Савремена европска елита је у већини земаља ЕУ банкротирала, што је било кристално јасно и пре Трампове победе. Знатан део европске елите је хтео некако да се ослони на САД не желећи да троши новац за одбрану нити да спроводи сопствену политику. Сада им је та карта, по свему судећи, испала из руку, јер је сасвим извесно да ће Америка наставити са повлачењем из Европе. У Трамповом мандату ће се тај процес убрзати. Према томе, Европљани сами морају да размишљају о сопственој судбини.

Даље, Доналду Трампу и онима које Трамп представља уопште није стало до Сирије. Они не схватају зашто је потребно тамо гурати нос, и зашто је Америка тамо присутна. Друга је ствар што смо видели да се и сам Обама, који би преко државног секретара Џона Керија хтео да се договори са Русијом о некаквој сарадњи, суочио са торпедирањем својих напора када су чак и у његовој сопственој администрацији поједине снаге испровоцирале конфликте са Москвом. Према томе, и Трамп ће свакако имати проблема у том смислу, тј. биће оних који ће му сметати да успостави сарадњу са Русијом.

Сергеј Караганов је декан Факултета за светску економију и светску политику Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, почасни председник Президијума Савета за спољну и одбрамбену политику.

„Велика евроазијска заједница“ као темељ светског поретка у 21. веку