Универзитетски професор Ненад Кецмановић оцијенио је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик, коме су САД увеле санкције, на неки начин колатерална жртва сукоба између одлазеће и долазеће америчке администрације. Ненад Кецмановић (фото: www.pressrs.ba)Фото: РТРС „Додик је на неки начин колатерална жртва сукоба између одлазеће и долазеће администрације САД, између САД и Русије, између ОХР-а и Републике Српске, на `линији ватре`, како је својевремено злослутио /одлазећи потпредсједник САД/ Џо Бајден“, сматра Кецмановић. Кецмановић напомиње да су САД, иако је одлуку о расписивању референдума донијела Народна скупштина, а одлуку о исходу народ, санкционисале само предсједника Српске зато што већ више од деценију нервира такозвану међународну заједницу, односно евроамеричке дипломате. „Не само оним што чини и говори, него посебно оним како говори. За разлику од својих балканских колега, он се при сусретима са великим и моћнима не осјећа почашћен, не смијеши се, не труди се да буде политички коректан. Напротив, на њихову пословичну ароганцију одговара без задршке, истом или чак појачом мјером“, навео је Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“. Он је указао на то да је образложење санкција дијелом цинично, а дијелом комично, те да Додикова, како кажу, „неприхватљива реторика“, која српском народу враћа самопоштовање, најчешће погађа протектора – високог представника Валентина Инцка, коме је Додик давно почео да говори да треба да иде кући, а сада то чине и српски и хрватски чланови Предсједништва БиХ Младен Иванић и Драган Човић, а однедавно и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Кецмановић је оцијенио да би Инцко баш због тога, а охрабрен потезом одлазеће америчке администрације, „у посљедњим минутама предтрамповске ере, могао да, по основу ‘бонских овлашћења’, донесе одлуку о Додиковој смјени“. „Сигурно је да предсједник не би одступио, али то би изазвало протесте у Републици Српској, тензије у БиХ, /предсједник Србије Томислав/ Николић би реаговао, а ни /предсједник Владе Србије Александар/ Вучић не би могао да остане уздржан због отварања поглавља“, сматра Кецмановић. Он је оцијенио да би се, уз Лаврова, огласио и предсједник Русије Владимир Путин, а новом предсједнику САД Доналду Трампу би у насљеђе била остављена још једна тачка сувишне конфронтације са Русијом. „Додик је, истина, само лидер једног ентитета у БиХ, али ужива подршку Русије, а Српска се налази на ровитој босанској тачки балканског бурета барута. Да се не ради о претјеривању, показује промптна и оштра реакција Сергеја Лаврова и руског Министарства спољних послова, уз знаковиту поенту да `не смије бити рата на Балкану`“, навео је Кецмановић. Кецмановић је оцијенио да забрана уласка у САД и блокирање непостојећих рачуна у америчким банкама неће погодити Додика, јер он посљедњих година иионако одлази у земље у успону – Русију и Кину, а и западни стручњаци тврде да се данас економска и политичка перспектива налази у Евроазији. „Али прича да је све то само према предсједнику, а не и према Српској и Србима, реална је таман колико и прича истих евроамеричких дипломата да се доласком Трампа неће пореметити континуитет спољне политике САД“, навео је Кецмановић. Он је закључио да ће Додик, прије или послије Инцка, ускоро „видјети леђа и /амбасадору САД у БиХ/ Морин Кормак, али остаће заиста незапамћено да чиновница Стејт департмента, ускраћивањем визе, бојкотује позивницу већ изабраног предсједника САД“. Кецмановић је навео да поражене америчке демократе грозничаво раде на томе да заскоче Трампов предсједнички програм и да је срећа да је остало мало времена до ступања на дужност новог америчког предсједника па одлазећи Барак Обама, „ваљда, неће имати довољно времена да изазове трећи свјетски рат“. Извор: СРНА www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=239059
