Хладни мир: Како Русија и Запад решавају своје несугласице на Арктику?

Русија и Запад последњих година ретко проналазе заједнички језик. Москва, Вашингтон и европске престонице подржавају супротне стране у сиријском грађанском рату, различито тумаче конфликт на истоку Украјине и међусобно се оптужују за покушај мешања у унутрашње послове. У том контексту реторика везана за Арктик делује веома мирољубиво.

То се потврдило и у министарском сусрету Арктичког савета, одржаном 11. маја у Фербанксу на Аљасци. „На Арктику нема потенцијала за било какав конфликт“, нагласио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у свом излагању. По његовим речима, Русија чини све како би арктички регион био територија мира и сарадње.

Сличне изјаве су дале и западне Лавровљеве колеге – министри спољних послова Данске, Исланда, Канаде, Норвешке, САД, Финске и Шведске (све ове земље су чланице Арктичког савета). „Арктик је територија мира“ – тако гласи традиционална теза свих форума посвећених овом региону. Међутим, нису сви уверени да она одговара стварности.

Лавров у Фербанксу, 11. мај 2017. / Александар Шчербак/TAСС

Скривене опасности

Поларни регион је још од Хладног рата остао високо милитаризован, подсећа Алексеј Фењенко, водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности Руске академије наука. „Преко Арктика пролазе све путање интерконтиненталних балистичких ракета – и руских, и америчких“, рекао је Фењенко за „Руску реч“. У том региону су концентрисане и главне нуклеарне стратешке снаге Русије. „Арктик је у том смислу на првој линији (конфронтације)“, сматра Фењенко.

Поједини званичници такође говоре да се у региону води скривена трка у наоружавању. На пример, командант обалске страже САД Пол Зукунфт је 3. маја у разговору са дописником Foreign Policy изразио узнемиреност због тога што Русија „даје шах и мат“ Сједињеним Америчким Државама на Арктику, јер има више наоружања и технике него Американци. Конкретно, има више ледоломаца.

Русија је, са друге стране, као и увек незадовољна јачањем НАТО-а на Арктику. Министар одбране Сергеј Шојгу је 26. априла критиковао одлуку НАТО-а да на северу Норвешке направи полигон где су размештени контингенти алијансе у којима се ротирају представници различитих земаља. Шојгу је тај потез окарактерисао као „демонстрацију ширења интереса НАТО-а путем примене силе“.

Посебни интереси Русије

И поред незадовољних изјава, Русија и Запад се ипак труде да подрже миран развој, сматра Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународна питања. „Што се тиче изјаве да Русија доминира на Арктику у војном смислу, таква ситуација је настала сплетом историјских околности“, рекао је Кортунов за „Руску реч“.

Русија научно образложила своје претензије на Арктик

По његовом мишљењу, Запад је увек незванично схватао да Арктик има посебан значај за Русију, с обзиром да њена ратна морнарица, за разлику од америчке, нема приступ водама Атлантског и Тихог океана, те због тога земље НАТО-а не теже да успоставе паритет у овом региону. Експерт при томе истиче: „Ако то и даље буде тако, мислим да можемо избећи трку у наоружавању“.

Ресурси и територије

Арктик је веома драгоцен регион. У њему је, према проценама научника, концентрисано 13% неоткривених светских резерви нафте и 30% природног гаса. Што више се топи поларни лед, све већи значај добија Северни морски пут. Према оценама експерата Арктичког савета, крајем 2030-их тај пут може бити ослобођен од леда и постати највећа саобраћајна артерија.

У поменутом контексту је важно то што питање припадности арктичких вода још увек није до краја решено. Арктик је подељен на пет земаља (Русију, САД, Норвешку, Данску и Канаду), с тим што је задржано подручје које се третира као међународна територија, али међу овим земљама и даље постоје територијалне претензије. На пример, неке територије се поклапају у пријавама које су Русија, Канада и Данска упутиле комисији УН. Свака држава на свој начин израчунава територију субконтиненталног појаса и сматра да су претензије суседа неосноване.

Спор није исто што и рат

Алексеј Фењенко сматра да кроз 5-10 година може доћи до озбиљних трвења у зависности од одлуке коју донесе комисија УН. На пример, могући су сукоби уколико УН додели територију око Северног пола чланици НАТО-а, и уколико изнад те територије буду летели авиони алијансе. „На Северном морском путу може избити локални конфликт“, каже политиколог.

Чиме ће Руси бранити крајњи север у случају борбе за Арктик?

Са друге стране, Андреј Кортунов из Руског савета за међународна питања наводи три озбиљна фактора захваљујући којима ће тај конфликт бити спречен. Први је тај што су основне резерве руда концентрисане на подручјима ближе обали, а та подручја су већ под контролом дотичних држава и њихова припадност се не оспорава. Друго, пријаве комисији УН се, по његовим речима, формулишу тако да постоји „вишак територија“, те према томе земље лако могу да реше сваки евентуални територијални спор обостраним уступцима, као што су то учиниле Русија и Норвешка када су 2010. године поделиле воде Баренцовог мора.

Трећи разлог, истиче Кортунов, састоји се у томе што комисија УН врло споро разматра све пријаве: „Одлука ће највероватније бити донета тек средином 2020-их, а до тада се много тога може изменити, и може попустити тензија у међународним односима“. Због тога, по речима руског експерта, не треба драматизовати арктички проблем. Он постоји, али то није конфликт који може бити узрок избијања рата.