Министар културе и информисања Владан Вукосављевић представио је данас нацрт Стратегије развоја културе Републике Србије до 2027. године, који ће се у наредних месец дана наћи на јавној расправи у више градова – Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Чачку, Суботици, Косовској Митровици. Након јавних расправа нацрт би требало да се нађе пред члановима скупштинског Одбора за културу, а онда и пред посланицима Народне скупштине, а Вукосављевић очекује да ће Скупштина до краја године усвојити поменути нацрт у том или мало измењеном облику. „Покушали смо овим нацртом да анализирамо стање у култури Србије, у свим њеним аспектима и областима и предложимо низ мера које треба у наредних 10 година да доведу до позитивних и охрабрујућих резултата“, рекао је Вукосављевић Тањугу. Он је издвојио предлог да издвајања за културу из године у годину буду све већа, да се донесе читав низ закона и пратећих прописа како би се област културе нормативно уредила, да се охрабре културе националних мањина и невладиног сектора. „Очекујемо занимљиву јавну расправу и покушаћемо да дефинишемо шта је то српски културни простор, шта су основна идентитетска питања српске културе, шта је српско културно језгро“, прецизирао је Вукосављевић, додавши да је битно одредити оно што држава мора да финансира. Као капиталне инвестиције наведени су завршетак радова на зградама Народног музеја у Београду и Музеја савремене уметности у Београду, обезбеђивање депоа за Архив Србије и новог екстерног депоа за Народну библиотеку Србије, завршетак изградње депоа за смештај филмске грађе Југословенске кинотеке, обнова и ревитализација биоскопске мреже, обезбеђивање екстерног депоа за републичке музеје. Предвиђа се и обезбеђивање и адаптација зграде у којој ће трајно бити смештен Историјски музеј Србије, адаптација и реконструкција Музеја примењене уметности, изградња нове зграде Природњачког музеја у Београду, нове зграде Београдске филхармоније и концертве дворане у Нишу, ревитализација концертних дворана са дугом традицијом (Коларчева задужбина и Дом синдиката), завршетак радова у позориштима у Суботици и Врању … Посебан сегмент Стратегије односи се на доношење нових закона и измену постојећих. „Недостају нам измене Закона о култури, недостаје нам закон о позоришту, закон о заштити културног наслеђа, закон о аудио-визеулној делатности и неки подзаконски акти, затим предлог закона којима би се давале пореске олакшеце приватном сектору за улагања у културу“, рекао је Вукосављевић. Он је нагласио да нацрт Стретегије није списак лепих жеља, већ су сви предлози засновани на рационалном предвиђању шта се може урадити у наредних десет година, као и да већа издвајања за културу, а ни закони, нису ни извор ни претпоствака културе, само платформа за лакше функционисање културе. Вукосављевић је рекао да се посбена пажња посвећује култури националних мањина, међународној сарадњи кроз отварање културних центара у Пекингу, Москви, Берлину и Трсту и повећано учешће у културној размени, истакавши да „врата и прозори српске културе морају бити отворени и за утицаје страних култура“, али да је битно дефинисати српски културни простор и заштити га. Министар је, осврнувши се на део Стретагије који се односи на анализу стања у српској култури, рекао да нема трагичних ситуација, али да све може бити много боље. „Нисмо запазали посебну неуралгичну тачку. Нема трагичних ситуација, уколико трагичним не назовемо кашњење са реконструкцијом Народног музеја и Музеја савремене уметности или лоше стање у појединим установама као што је поозориште у Врању“, казао је Вукосваљевић. Министар је рекао да очекује да оваква или нешто измењена Стратегија буде усвојена на јесен чиме ће Србија први пут у својој историји добити Стратегију културног развоја. „Тиме ће Србија стати раме уз раме са већином европских земаља, које су у последњих 10 година добиле стратегије. Тако ће се Србија приклучити породици држава које на стратешки начин третирају своју културу“, казао је Вукосављевић. У последњој фази је и израда Акционог плана којим ће се прецизирати временски оквир за реализацију свега што је предвиђено Стратегијом, као и институције које ће бити задужене за реализацију и начин праћења тога. Биће одређене и установе које ће бити задужене за предлагање решења за превазилажење проблема који се буду јављали у процесу реализације предлога, а план је да се периодично израђују оперативни планови, с озбиром да је у питању период од 10 година. Вукосављевић је рекао да су на изради нацрта Стратегије радили запослени у Министарству културе, да су контактирали 24 устнове културе, затим Национални савет за културу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Секретаријат за јавне политике Владе Србије, Канцеларију за Косово и Метохију, Управу за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде, представнике националних мањина и независне културне сцене. Разматране су стратегије Хрватске, Немачке, Мађарске, Русије, Црне Горе и министар је нагласио да „нису преписивали решења“, али нису покушавали ни да по сваку цену буду иновативни. За две седмице би требало да буде одржана прва јавна расправа, а Вукосављевић очекује да се јавне дебате окончају почетком јула. „Ми не намећемо решење, већ предлажемо и стварамо услове да ствари функционишу. Немамо алате да издајемо наредбе и контролишемо решење, неопходно је да се повећа одговорност свих субјеката у култури“, рекао је Вукосављевић. Он је поменуо и да медији имају велику одговорност када је култура у питању и најавио да ће до краја године бити усвојена медијска стратегија. www.novosti.rs/вести/култура.487.html:668297-СТРАТЕГИЈА-ЗА-КУЛТУРУ-Реновирање-и-изградња-нових-објеката-промовисање-мањина-и-невладиног-сектора
