UN ne prihvata proterivanje svog osoblja iz Etiopije
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš rekao je u petak premijeru Etiopije Abiju Ahmedu da ne prihvata odluku njegove vlade da protera sedam visokih zvaničnika svetske organizacije jer preti glad u ratom zahvaćenom regionu Tigraj.
Etiopija je u četvrtak proglasila zvaničnike UN nepoželjnim i dala im je rok od 72 sata da odu, ali je portparol UN -a Farhan Hak rekao da se ova doktrina ne može primeniti na osoblje svetske organizacije. Hak je dodao da su zvaničnici ostali u zemlji.
U belešci misiji Etiopije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, u koju je imao uvid Rojters, Kancelarija UN za pravne poslove navela je da nije dobila nikakve informacije koje bi potkrepile optužbe Etiopije da se zvaničnici mešaju u njene unutrašnje stvari.
Etiopsko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je kasnije u petak zvaničnike UN -a za preusmeravanje pomoći i komunikacione opreme prema Narodnooslobodilačkom frontu Tigraj (TPLF), kršeći tako sigurnosne aranžmane, te propuštajući da zahtevaju vraćanje kamiona kojima se šalje pomoć u Tigraj i širenje dezinformacija.
Rat je izbio pre 11 meseci između etiopske armije i snaga lojalnih TPLF -u, koje kontrolišu Tigraj. Hiljade ljudi je umrlo, a više od 2 miliona ljudi primorano je da napusti svoje domove.
Gutereš je u petak obavestio Savet bezbednosti UN -a - u pismu u koje je Rojters imao uvid - da će svetska organizacija tražiti od Etiopije "da dozvoli ovom ključnom osoblju UN -a da nastavi svoje delovanje u Etiopiji i odobri im potrebne vize".
Misija Etiopije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku je izjavila za Rojters: "Pozivamo UN da hitno zameni proterano osoblje kako bi se omogućio nastavak naše saradnje u pružanju humanitarne pomoći".
Misija je navela da će Etiopija sarađivati sa zvaničnicima UN -a kako bi "olakšala brzo raspoređivanje novog osoblja".
Različiti stavovi članova Saveta bezbednosti
SAD, Britanija, Irska, Estonija, Norveška i Francuska pokrenule su ovo pitanje na sastanku Saveta bezbednosti iza zatvorenih vrata u petak, ali diplomate kažu da je snažna akcija - poput sankcija - malo verovatna jer su Rusija i Kina jasno stavile do znanja da je sukob u Tigraju unutrašnja stvar Etiopije.
Neke diplomate i zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi vlada mogla planirati dalje akcije.
"Kako se nazire velika nova vojna ofanziva, ovo izgleda kao pokušaj Etiopije da testira da li je međunarodna zajednica spremna da reaguje konkretnije, a ne samo verbalno, na sve veću glad", rekao je Rojtersu visoki zapadni zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
Norveška ambasadorka u UN Mona Jul opisala je potez Etiopije da protera osoblje UN -a kao "potpuno neprihvatljiv", insistirajući da vlada poništi odluku, dok je irska ambasadorka Žeraldin Birn Nejson (Geraldine Birne Nason) rekla: "Zabrinuti smo da je to možda prethodnica drugim aktivnostima".
Sjedinjene Države su osudile proterivanje i upozorile da neće oklevati da uvedu jednostrane sankcije protiv onih koji ometaju humanitarne napore.
Šef UN-ovog odeljenja za humanitarnu pomoć Martin Grifits upozorio je u utorak da zbog "de facto" blokade pomoći verovatno stotine hiljada ljudi u Tigraiu gladuje. Etiopija je ranije negirala da blokira pomoć u hrani.
"Najmanje 400.000 ljudi živi u uslovima nalik gladi. Nivoi prijavljene neuhranjenosti dece sada su isti kao na početku gladovanja u Somaliji 2011. godine. Do danas je protok humanitarnih zaliha za podmirivanje ovih potreba i dalje daleko ispod potrebnog", napisao je Gutereš Savetu bezbednosti u petak.
Oko 5,2 miliona ljudi u Tigraju je potrebna pomoć, naveo je Gutereš, dodajući da prelivanje sukoba na susedne regije Amhara i Afar takođe podstiče raseljavanje zbog čega će sve većem broju ljudi biti potrebna pomoć.