Sud u Strazburu odlučio da Srbija nije prekršila prava novinara

Srbija nije prekršila obavezu da zaštiti slobodu izražavanja novinara, saopštio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

U presudi objavljenoj 6. septembra, sud je tako odlučio o predstavci koju su 2019. podneli novinari i građanski aktivisti Ilir Gaši, Vukašin Obradović, Antonela Riha i Tamara Skroza zbog kršenja Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava koji štiti i garantuje slobodu izražavanja.

"Sud ne nalazi da tužena država nije ispunila svoju pozitivnu obavezu da zaštiti slobodu izražavanja podnosilaca predstavke. Prema tome, nije došlo do povrede Konvencije", saopštio je, između ostalog, Sud u Strazburu.

Četvoro novinara iz Srbije žalilo se Evropskom sudu za ljudska prava podnelo je jer je, kako su obrazložili u predstavci, u listu Informer i televiziji sa nacionalnom frekvencijom Pink pre šest godina protiv njih vođena diskreditujuća kampanja.

Kako su naveli u predstavci, tada su u tim medijima označeni kao ekstremisti, neprijatelji države, rušitelji ustavnog poretka i deo zavereničke grupe "koja po nalogu Evropske unije i Amerike želi da ubije tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića".

Nakon toga stigle su im pretnje u komentarima na onlajn medijima.

Sud u Strazburu u odluci od 6. septembra navodi i da prima na znanje izveštaje o stanju u Srbiji u vezi sa slobodom izražavanja i bezbednosti novinara, kao i izveštaje o fizičkim napadima i drugim vidovima navodnog progona novinara.

"Međutim, s obzirom na specifične okolnosti ovog slučaja, Sud smatra da zaključci tužioca nisu bili proizvoljni ili očigledno nerazumni, niti su se oslanjali na neprihvatljivu ocenu relevantnih činjenica. Takođe nalazi da je tužena država ponudila niz drugih efikasnih sredstava za zaštitu podnosilaca predstavke koje oni nisu iskoristili", dodao je, između ostalog, Evropski sud za ljudska prava.

Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je njihovu krivičnu prijavu, Apelaciono javno tužilaštvo odbilo njihov prigovor, posle čega su podneli ustavnu žalbu koju je Ustavni sud Srbije odbacio u novembru 2018. godine.

Pošto su time iscrpljene sve zakonske mogućnosti u Srbiji, podneli su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, vrhovnom arbitru za ljudska prava u Evropi.

U predstavci su istakli da je obrazac odmazde protiv poznatih kritičara vlasti u Srbiji doprineo rastućem neprijateljskom okruženju za slobodu izražavanja i otvorenu debatu. Dodali su da je u pitanju ustaljena praksa obračuna sa intelektualcima i slobodnomislećim ljudima koji otvoreno kritikuju režim Aleksandra Vučića.

U presudi Evropskog suda za ljudska prava, koju je potpisao predsednik Jon Fridrik Kjolbro (Kjølbro), objavljeno je i zdvojeno mišljenje sudije Pauline (Pauliin ) Koskelo.

Ona je istakla da je glasala kako je presuđeno ali i dodala da je važno da države uspostavljanjem efikasnog sistema zaštite novinara stvore povoljno okruženje za učešće u javnoj raspravi.

"Ovo bi trebalo da omogući izražavanje mišljenja i ideja bez straha, čak i ako su u suprotnosti sa onima koje brane zvanični organi ili značajan deo javnog mnjenja", navela je sudija Koskelo.

Činjenica da je Evropski sud prihvatio predstavku protiv Srbije govori da se radi o značajnom pitanju, jer najveći broj bude odbačen kao neosnovan već u postupku prethodnog ispitivanja.

Sajt Cenzolovka objavio je da je od 1959, kada je počeo da radi, Sudu za ljudska prava u Strazburu podneto 900.000 žalbi, da se u 22.000 slučajeva upustio u meritorno odlučivanje i da je u 18.0000 slučajeva presudio da je prekršeno neko od osnovnih ljudskih prava.