Sva prihvaćena statusna pitanja između Kosova i Srbije kroz Briselski dijalog
Prvi Briselski sporazum, koji su Kosovo i Srbija postigli 2013. godine u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, otvorio je put integracije Srba sa severa u važne kosovske strukture, kao što je policija i pravosuđe.
Iako u tim sporazumima postoje neke "privilegije" za Srbe koji žive u opštinama na severu, jasno se kaže da će one funkcionisati po zakonima Kosova.
Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbije ne priznaje. Zbog toga na terenu, uprkos potpisanim sporazumima koji definišu različita pitanja, često dolazi do nesuglasica između dve strane ili različitog tumačenja.
Poslednje tenzije su podignute zbog registarskih KM (Kosovska Mitrovica) oznaka koje izdaju organi Srbije a Kosovo ih smatra nelegalnim.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je istraživao koliko je "statusnih elemenata" bilo tokom realizacije prethodnih Briselskih sporazuma.
Održavanje prvih lokalnih izbora na severu po kosovskim zakonima
Nakon što je 2013. godine potpisan Briselski sporazum, u četiri opštine na severu su održani prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima.
To je bio prvi korak u uspostavljanju kosovskih institucija na severu, gde je do tada u okviru Vlade Kosova funkcionisala samo Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu.
Rasformirana Civilna zaštita, integracija u Policiju Kosova
Na osnovu sporazuma iz Brisela, Srbija je prihvatila da ukine srpske bezbednosne strukture, takozvanu Civilnu zaštitu i pripadnike integriše u kosovske institucije.
Zvanični Beograd je pristao i da pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije integriše u MUP, odnosno Policiju Kosova.
I pripadnici srpske zajednice pri Policiji Kosova nose uniforme na kojima je amblem sa kosovskom zastavom.
S druge strane, Kosovo je prihvatilo da regionalni komandir za četiri opštine na severu bude kosovski Srbin koga na predlog tamošnjih gradonačelnika imenuje MUP Kosova.
Integracija pravosuđa
Srbija je potpisivanjem Briselskog sporazuma prihvatila da integriše sudske vlasti, odnosno da one funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova.
Tako sudije iz redova srpske zajednice takođe polažu zakletvu da će tokom vršenja dužnosti biti verni Republici Kosovo, Ustavu i zakonima na snazi.
Prva takva zakletva je položena 2017. godine pred tadašnjim predsednikom Kosova, Hašimom Tačijem (Hashim Thaci).
Carinski pečat
Tu je i dogovor o carinskom pečatu, prema kome je Srbija prihvatila pečat sa natpisom "Kosovo Customs", odnosno "Kosovska carina".
Tablice i sporazum o slobodi kretanja
Kosovo i Srbija su, u međuvremenu, postigli brojne druge sporazume, kao što su i o matičnim knjigama, katastru, energetici, priznavanju diploma.
Registarske oznake su deo sporazuma o slobodi kretanja koji je postignut još 2011. godine u Briselu.
Srbija je tada prihvatila da prestane sa izdavanjem registarskih oznaka za gradove na Kosovu kao što je PR (Priština), GL (Gnjilane) KM (Kosovska Mitrovica), odnosno prihvatila je da se izvrši preregistracija ovih vozila na RKS (Republika Kosovo) ili na statusno neutralno – KS (Kosovo).
U srpskim sredinama južno od Ibra su ovakve tablice ukinute, ali ne i na severu Kosova, gde danas ima oko 9.000 KM tablica.
Primena odluke o tablicama na Kosovu u tri faze
Srpska lista najavljuje ojačavanje paralelizma institucija na Kosovu
Kosovo statusno neutralne KS tablice ne izdaje od septembra 2021. na osnovu dogovora iz 2016. godine, kada su dve strane zadnji put dogovorile da se na još pet godina produži važenje tih tablica.
Beograd sada traži da se KS tablice vrate u upotrebu umesto KM, što Priština odbija.
Za Kosovo su tablice koje za gradove na Kosovu izdaje Srbije, nelegalne.
Koje pogodnosti uživaju vlasnici KM tablica
Međunarodna zajednica ne osporava pravo Kosova da ukine KM tablice na severu Kosova ali traži da se to postepeno uradi, odnosno da se rok za preregistraciju na RKS odloži na deset meseci.
Ipak, vlasnici automobila sa KM tablicama trenutno ne mogu da se kreću samo u sredinama na Kosovu južno od reke Ibar.
S druge strane, slobodno mogu da se kreću u zemlje Zapadnog Balkana ali i u evropske zemlje, odnosno na terenu te tablice svi priznaju osim Kosova.
Primera radi, neko ko ima KM tablice može bez problema da ode u Bosnu i Hercegovinu, ali ne i neko ko ima RKS tablice, jer ta zemlja ne priznaje Kosovo. Ista je situacija i sa Španijom.
Finansijske pogodnosti
U anketama koje su ekipe RSE radile u prethodnom periodu, građani sa severa kažu uglavnom da neće preregistrovati svoja vozila u RKS.
Neko je kao razlog naveo da Kosovo ne vidi kao svoju zemlju već Srbiju ali je bilo i onih koji su pominjali praktične stvari.
Na primer, godišnja registracija u Srbiji je jeftinija nego na Kosovu. Za jedan auto - čija je snaga motora u KW 75 – u Srbiji registracija košta od oko 18.000 dinara što je oko 150 eura.
S druge strane, automobil iste jačine na Kosovu se za registraciju izdvaja oko 230 eura.
Tu je takozvani zeleni karton, koji vlasnici automobila sa RKS tablicama ne mogu da imaju jer Kosovo nema potpisan multilateralnom sporazum, koji predviđa formalni dogovor jednog broja zemalja o važenju osiguranja. Zelena karta osiguranja na godišnjem nivou u Srbiji košta oko 20 eura.
Tako oni sa KM tablicama i zelenim kartonom iz Srbije mogu da idu bez problema u više od 30 evropskih zemalja.
Građani Kosova sa RKS tablicama moraju da vade posebno osiguranje kada idu u evropske zemlje koje košta oko 100 eura za tri meseca.
Plaća se i dodatno osiguranje TPL+ za ulazak u Severnu Makedoniju ili Srbiju, koje košta oko 30 eura na godišnjem nivou.
[Datum objave videa: 30. juli 2022.]