Most na Ibru i dalje 'simbol podele' 

Da li glavni most preko Ibra u Mitrovici treba da bude pušten za saobraćaj?

Zavisi koga pitate. Pripadnici srpske zajednice sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE) smatraju da ne treba jer "nije pravi trenutak", dok oni iz redova albanske ocenjuju da je krajnje vreme za tako nešto.

Vlasti na Kosovu i u Srbiji  takođe iznose različite stavove. Zvanična Priština poručuje da se svuda mora obezbediti sloboda kretanja, dok Beograd pitanje otvaranja glavnog mosta vidi kao "provokaciju".

S druge strane, iz KFOR-a (misije NATO-a na Kosovu) kažu da rešenje za ovo pitanje treba pronaći u okviru političkog dijaloga Kosova i Srbije. Sličan stav je prethonih dana stigao i iz EU, koja posreduje dijalogom o normalizaciji odnosa između dveju strana.

U posleratnom periodu glavni most u Mitrovici je grad podelio na dva dela, severni u kome su većina pripadnici srpske zajednice i južni, gde su većina Albanci.  

Ahtisarijev plan, dokument na osnovu kog je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, je predvideo da ta dva dela Mitrovice postanu dve posebne opštine. To se i desilo 2013. godine, kada je formirana opština Severna Mitrovica po kosovskim zakonima.

Garđani za i protiv otvaranja mosta na Ibru 

Pitanje otvaranja glavnog mosta u Mitrovici za saobraćaj se aktuelizovalo 28. aprila, kada su tako nešto zatražili odbornici u Skupštine opštine (SO) Severna Mitrovica.

Inače, u SO Severna Mitrovica je trenutno samo jedan odbornik iz redova srpske zajednice, nakon što su novembra prošle godine prethodni podneli ostavke u okviru kolektivnog istupanja Srba iz kosovskih institucija zbog registarskih tablica.

Mile Perić iz Severne Mitrovice konstatuje da postoje drugi mostovi i putevi kojim sa juga može da se uđe na sever, te ocenjuje da trenutno ne postoje uslovi da se za saobraćaj otvori i glavni most.

Ovaj most trenutno može da se prođe samo pešaka, iako je prema sporazumu iz Brisela trebao da bude otvoren i za vozila.

"Više je razloga (da se glavni most ne otvori za saobraćaj). Jedan od razloga je da bi se ovaj prividni mir održao. Ne bi trebalo da bude nekih nemira sada, nekin tenzija", kaže za RSE Perić.

Sa njim se slaže i njegova sugrađanka Biljana Savić.

"Naročito u ovoj situaciji (ne treba otvoriti most za saobraćaj). Kada znamo da na višem političkom nivou postoje tenzije, neće moći ni između običnih ljudi da bude bolje", smatra Savić.

Ovo dvoje meštana Severne Mitrovice potvrđuju da idu u Južnu Mitrovicu, da nikada nisu imali neprijatnosti ali ipak ostaju pri stavu da treba da se odustane od otvaranja glavnog mosta za saobraćaj.

S druge strane, Gani (Shala) Šalja iz Južne Mitrovice ne ide često na sever ali veruje da je došlo vreme da se most preko Ibra otvori za saobraćaj.

"Sve što stvara prepreke, sve što odvaja nije ljudski, nije dobro", poručuje ovaj sagovornik RSE.

Sličan stav iznosi i Dževat (Xhevat) Behari.

"Ovo (otvaranje mosta) je trebalo da se desi odavno, sloboda kretanja je trebala da se omogući odavno, ali Srbi su to blokirali, ne Albanci", kaže on i ocenjuje da pripadnici srpske zajednice na Kosovu nisu ugroženi od strane Albanaca.

Kakav je stav lokalnih vlasti? 

Predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica, Nedžad Ugljanin, objašnjava da je zahtev odbornika za otvaranje glavnog mosta za saobraćaj prosleđen Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu administracije lokalne samouprave.

Za otvaranje mosta bilo je 13 glasova, jedan protiv i jedan uzdržani.

RSE se oko ovog pitanja obratio nadležnim ministarstvima u Vladi Kosova sa upitom da li su dobili zahtev odbornika i kada se očekuje odgovor,  ali do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.

Pretodno su 30. aprila iz Vlade Kosova za RSE ocenili da je  zahtev obornika iz Severne Mitrovice ispravan, te da treba da se uklone sve prepreke koje narušavaju slobodu kretanja.

Ugljanin zaključuje da je njihova odluka o mostu legalna, da se zasniva na zakonima i Ustavu Kosova, te poručuje da prethodne lokalne vlasti nisu dovoljno radile u korist svih zajednica.

Ugjanin dolazi iz redova bošnjačke zajednice i učestvovao je u radu SO Severna Mitrovica od njenog osnivanja.

"Došlo je vreme da opština funkcioniše u zakonskim odredbama, kao što sve druge opštine funkcionišu. Iako su institucije (kosovske) bile uspostavljene 2013. godine, nisu bile funkcionalne. U statutu (opštine) bi trebali da imamo 16 direktorijata, ona je funkcionisala sa sedam", kaže on.

Do sada je lokalnu vlast u Severnoj Mitrovici držala Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Takođe, paralelno sa kosovskom opštinom radi i Privremeni opštinski organ u sistemu Srbije.

Kakav je stav Kfor-a i EU?

Iz KFOR-a u pisanom odgovoru za RSE navode da pitanje otvaranja glavnog mosta za saobraćaj treba da bude rešeno u okviru političkog dijaloga Kosova i Srbije.

"Misija KFOR-a predvođena NATO-om nastavlja da prati lokalna dešavanja i ostaje u potpunosti fokusirana na svakodnevnu implementaciju svog mandata – zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine – da obezbedi bezbedno i mirno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu", navode u odgovoru.

Prethodno je specijalni izaslanik za dijalog Kosova i Srbije, Miroslav Lajčak, rekao da sada "nije pravi trenutak" za otvaranje glavnog mosta preko Ibra. 

Poručio je da treba da se poštuje Ohridski sporazum i "crvene linije".

Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandr Vučić  2. maja razgovaraju u Briselu o implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa. Dve strane su se krajem februara u Briselu usaglasile oko teksta sporazuma o putu ka normalizaciji, dok je sredinom marta u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, dogovoren Aneks za njegovu implementaciju.

Ko je bolje prošao u Ohridu - Vučić ili Kurti?

Šta predviđaju raniji sporazumi? 

Otvaranje glavnog mosta za saobraćaj je predviđeno i sporazumom u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa u okviru takozvane "revitalizacije mosta".  Ovaj dogovor su Kosovo i Srbija postigli 2014. godine sa ciljem uklanjanja barikada i funkcionalizacije mosta.

Inače, prve barikade na ovom mostu su postavljene 2011. godine od strane lokalnih Srba u znak protivljenja Prištini da uspostavi vlast na severu.

Te barikade su 2014. zamenjene betonskim žandinjerama sa drvećem, koje su lokalne vlasti nazvale "Park mira". Ovaj park je uklonjen 2016, nakon čega je most trebao da bude pušten za saobraćaj.

Kosovo i Srbija su se iste godine (2016.) dogovorili oko novog implementacionog plana, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različite interpretacije prethodnih zaključaka.

Prema novom planu implementacije, potpuno otvaranje mosta  je trebalo da se desi januara 2017. godine.

Ipak, radovi na revitalizaciji mosta su završeni tek u junu 2018. godine, što su za RSE potvrdili i iz Kancelarije EU na Kosovu. U taj projekat je uloženo 1,5 miliona evra.

Na kraju most ipak nije otvoren za motorna vozila već samo za pešake.

Saradnja Maja Fićović