Ко су „студенти” који су освојили Авганистан?
Талибани су се први пут појавили у верским школама, које финансирала Саудијска Арабија, спровели сопствену строгу верзију Шеријата и увели брутална кажњавања. Талибани, односно „студенти” на паштунском језику, појавили су се почетком 1990. године у северном Пакистану након повлачења совјетских трупа из Авганистана. Први пут су се истакли у граничној области северног Пакистана и југоисточног […]
Ко су „студенти” који су освојили Авганистан?
Талибани су се први пут појавили у верским школама, које финансирала Саудијска Арабија, спровели сопствену строгу верзију Шеријата и увели брутална кажњавања.
Талибани, односно „студенти” на паштунском језику, појавили су се почетком 1990. године у северном Пакистану након повлачења совјетских трупа из Авганистана.
Први пут су се истакли у граничној области северног Пакистана и југоисточног Авганистана 1994. године.
Обећали су да ће се борити против корупције и унапредити безбедност а, у то време, многи Авганстанци су били уморни од бахатости и међусобних сукоба муџахедина током грађанског рата, јавља Би-Би-Си.
Сматра се да су се талибани први пут појавили у верским школама, које је углавном финансирала Саудијска Арабија, проповедајући тврду струју Ислама.
Они су спровели сопствену строгу верзију Шеријата – исламског закона, и увели брутална кажњавања.
Мушкарци су терани да пуштају браде, а жене су морале да носе бурку која им покрива читаво тело.
Талибани су забранили телевизију, музику и биоскопе, а нису одобравали ни образовање девојака.
Из југозападног Авганистана талибани су брзо проширили свој утицај.
У септембру 1995. заузели су покрајину Херат, која се граничи са Ираном, а тачно годину дана касније заузели су авганистанску престоницу Кабул, свргнувши режим председника Бурханудина Рабанија, једног од утемељивача авганистанских муџахедина, који су се опирали совјетској окупацији.
До 1998. талибани су имали контролу над готово 90 одсто Авганистана.
Оптуживали су их за различита кршења људских права и културолошка недела.
Један од озлоглашених примера догодио се 2001. године, кад су талибани започели уништавање познатих скулптура Буде у Бамијану у централном делу Авганистана.
Пакистан је више пута порицао да подржава талибане, али, како наводи ББЦ, нема сумње да су се многи Авганистанци који су се у почетку придружили покрету школовали у верским школама у Пакистану.
У једном тренутку они су постали претња која би могла да дестабилизује Пакистан из подручја која су контролисали на северозападу земље.
Један од најпознатијих напада пакистанских талибана догодио се у октобру 2012. године, када су покушали да убију пакистанску ученицу Малалу Јусуфзаи на путу ка кући у граду Мингори. Јусуфзаи, која се опоравила од тешког рањавања, постала је активисткиња за права жена, а 2014. је добила Нобелову награду за мир.
Велика војна офанзива две године касније, након масакра у школи у Пешевару када је убијено више од 140 особа, углавном деце, смањила је утицај талибана у Пакистану, додаје Би-Би-Си.
Талибани су штитили вођу терористичке мреже Ал Каиде Осаму Бин Ладена и одбили да га изруче, па су месец дана после напада изведених 11. септембра, САД покренуле ваздушне нападе на Авганистан.
До прве недеље децембра срушен је талибански режим.
Многи високи талибански челници наводно су се склонили у пакистански град Куету, одакле су водили операције.
Упркос све већем броју страних војника, талибани су се постепено вратили, а затим проширили свој утицај у Авганистану, чинећи огромне делове те државе небезбедним, док се насиље у земљи вратило се на нивое који нису виђени од 2001.
Било је много напада талибана на Кабул, а у септембру 2012. извршили су акцију на НАТО камп Бастион.
Нада у постизање мира преговорима појавила се 2013. године, када су талибани објавили планове за отварање канцеларије у Катару.
Међутим, неповерење са свих страна остало је велико и насиље се наставило.
У августу 2015. талибани су признали да су више од две године прикривали смрт свог вође Муле Омара, који је наводно умро због здравствених проблема у болници у Пакистану.
У септембру је група рекла да су унутрашње борбе окончане и окупила се око новог вође Муле Мансоура, који је био заменик Муле Омера.
У то време преузели су контролу над главним градом једне покрајине, први пут након пораза 2001. године, преузимајући контролу над стратешки важним градом Кундузом.
Мула Мансоур убијен је у нападу америчке беспилотне летелице у мају 2016. а наследио га је његов заменик Маулви Хибатулах Акундзада, који је и даље на челу талибана.
После америчко-талибанског мировног споразума из фебруара 2020. године чинило се да су талибани променили тактику и са сложених напада у градовима и на војна утврђења прешли на талас циљаних убистава.
Чини се да су мете – новинари, судије, мировне активисткиње, жене на позицијама – сугерисале су да талибани нису променили своју екстремистичку идеологију, него само своју стратегију.
Сматра се да су сада бројчано јачи него у било ком тренутку откад су свргнути 2001. године, наводи Би-Би-Си, а преноси Танјуг.
Према недавним проценама НАТО, талибани имају до 85.000 бораца.
Група можда зарађује чак 1,5 милијарде долара годишње, што је огроман пораст у последњој деценији. Нешто од тога долази преко дроге – Авганистан је највећи произвођач опијума на свету, а већина опијумског мака – који се користи за хероин – узгаја се у областима под контролом Талибана, наводи Би-Би-Си.
Талибани зарађују новац и опорезујући људе који путују преко њихове територије и преко послова као што су телекомуникације, електрична енергија и минерали.
Стране земље, укључујући Пакистан и Иран, негирају да их финансирају, али се, како додаје британски јавни сервис, сматра се да то раде приватна лица из региона.
Политика