Подељена сећања на нацистичке злочине у Грчкој
Једна виртуелна изложба обједињава уметност и историју, како би бацила ново светло на немачку окупацију Грчке у Другом светском рату и њене последице. То је оно о чему се у Немачкој мало зна. У целој Грчкој налазе се трагови немачке окупације (1941-1944). Према проценама живот је изгубило пола милиона људи. Велика јеврејска заједница у Солуну, […]
Подељена сећања на нацистичке злочине у Грчкој
Једна виртуелна изложба обједињава уметност и историју, како би бацила ново светло на немачку окупацију Грчке у Другом светском рату и њене последице. То је оно о чему се у Немачкој мало зна.
У целој Грчкој налазе се трагови немачке окупације (1941-1944). Према проценама живот је изгубило пола милиона људи. Велика јеврејска заједница у Солуну, који су дуго звали „Јерусалим Балкана“ скоро потпуно је уништена. Траг разарања, који је оставио Хитлеров Вермахт, водио је до грађанског рата (1946-1949) који идеолошки дели земљу све до данас.
У Немачкој се мало зна о мукама Грчке за време Другог светског рата. Још 2016. у Солуну је отворена изложба „Подељена сећања 1940-1950“. Организовали су је тамошњи Гете-Институт, Музеј модерне уметности (МоМУС), солунски Јеврејски музеј и Документациони центар о националсоцијализму из Келна.
Требало је да та изложба буде отворена 2021. и у Келну, али је организаторима пандемија помрсила рачуне, па је припремљена виртуелна верзија. У поређењу с реалном изложбом, материјал је морао бити редукован. Упркос томе, интернет-верзија представља густу мрежу свакодневних предмета, историјских докумената, текстова, биографија, уметничких дела који су за ту прилику дигитализовани.
Виртуелни посетиоци могу да се крећу кроз двадесет и једну изложбену одају – од грчко-италијанског рата 1940-1941, отпора немачком окупатору и ослобођења, историје грчких Јевреја, све до грчког грађанског рата. Паметно одабрано обиље информација јасно показује бруталност немачких окупатора. Калеидоскоп ухваћених тренутака најмрачнијег поглавља у историји немачко-грчких односа посетиоцима не омогућава само да посматрају изложбу већ и да стекну осећај за то време
Нови путеви меморијалне културе
Из своје канцеларије у Музеју модерне уметности у солунској луци историчарка уметности Тули Мисирлоглу гледа на Трг слободе. На њега су немачки окупатори јула 1942. силом довели 9000 јеврејских мушкараца. Мучили су их и понижавали. Кроз прозор се помало види и споменик посвећен Холокаусту, који подсећа на уништење јеврејске заједнице у граду. Чак 96 одсто од 50 000 солунских Јевреја нацисти су убили у логорима смрти.
Мисирлоглу је на челу одељења „Експериментална уметност“. Заједно с колегом Данијем Захаропулосом осмислила је изложбу. Код тако тешке теме, то није био лак подухват. Многи њени сународници су љути због недостатка заинтересованости послератне Немачке за Грчку. Али и Грчка има потешкоћа са суочавањем са сопственом прошлошћу. Сопствени национализам не оставља много места за јеврејске жртве немачке окупације.
Очима уметника
Мисироглу сматра да поднаслов изложбе говори о потиснутим тензијама: „Између историје и искуства“. Притом се ради о искуству у смислу личног и естетског приближавања теми на основу уметности и судбине уметника за време окупације и грађанског рата. „Речи тих људи дуго су биле обавијене ћутњом“, објашњава Мисирлоглу. Идеолошка борба у Грчкој између левице и деснице, која је врхунац доживела у грађанском рату, до данас одређује јавни и политички дискурс. Гласови који се не уклапају у ту агенду, најчешће се игноришу.
Мисирлоглу се нада да ће научно-естетски приступ теми помоћи да се пробије владајући идеолошко-политички хоризонт како би се омогућило конструктивно суочавање са прошлошћу. И заиста, изложба не тематизује колективну тугу, већ индивидуалне судбине. Не ради се о статистикама, жртвама и јунацима, већ о гласовима тадашњих сведока времена, који до сада нису узимани у обзир. Требало би да њихови погледи на збивања прошире досадашња сазнања и да појасне колективне трауме на примеру појединаца.
Јевреји нису у фокусу
Десетак минута хода од солунске луке налази се Јеврејски музеј. У њему се не ради о масовном убијању солунских Јевреја већ о двомиленијумској традицији јеврејске заједнице у граду. Директор музеја Евангелос Хекимоглу је виртуелној изложби ставио своје експонате на располагање. Али њему назив изложбе мало говори. „За нас не постоје подељена сећања. Напросто, чињеница је да су 45.000 солунских Јевреја убијени у Аушвицу“.
Хекимоглу не може да се поистовети са изложбом: „Јеврејски музеј је дао допринос само једним делом који је самосталан. Са остатком ми немамо ништа“. Делује разочарано због тога што историји грчких Јевреја није посвећено више пажње. Он каже да после уништења јеврејског живота у Солуну, у Грчкој то деценијама није била тема, те да је тек однедавно сећање на њих испливало на површину.
Немачке рупе у знању
Историчарка Анемоне Кристианс-Бернзе из келнског Документационог центра посвећеног националсоцијалистичкој владавини каже да и 70 година после рата тај процес и изван Грчке ни издалека није завршен: „Интензивно сам се бавила историјом Трећег Рајха и прогоном Јевреја. Али димензије и страшни назив Солуна као „града уништења“ мени лично раније нису били познати“.
Злочини СС-а и Вермахта у Грчкој у савременој Немачкој су споредна тема и не играју у свести Немаца никакву улогу: „Ова тема је допрла до немачког истраживања нацистичке прошлости тек у првој деценији овог века“, каже Кристианс-Бернзе и додаје да је изложба „Подељена сећања“ један од првих покушаја да се приближи том тематском комплексу.
Према њој је у изложби ново то да је фокус на Солуну, као и да се окупација и грчки грађански рат представљају на основу комбинације уметности, биографија и историјских података. „Ради се о томе како су савременици доживели те злочине, време након повлачења Вермахта и грађански рат који је уследио“, објашњава Кристианс-Бернзе.
Дојче веле